О КРВ ТВОГ МАСТИЛА СЕ ОТИМАЈУ
– Бранку Миљковићу –
Ако је певати и умирати исто
Ти мртав био си још од рођења
И ослобођен брига земаљских
Мирно си чекао час васкрсења
Побратим онесвешћеног Сунца
И трубадур распрснутих звезда
Птицама си позајмљивао пламен
А злопатио се далеко од гнезда
Прикован за непостојећу стену
Изневерен од неискусне зоре
Превисок да ишчезнуо не би
Као Принц си се преселио горе
И сад са недостижних висина
Недоступан превртљивом сјају
Посматраш крадљивце визија
О крв твог мастила се отимају
