U močvari prosutih udova
Na stazi polomljenih kostiju
U rupama prosviranih glava
Živimo mi
Poslednji ljudi
I kradljivci života
Poslednju svoju noć
Preplićemo se u mraku
Uvezujemo u čvorove
Do neprepoznatljivosti i bestelesnosti
Zajapureni i bolesno pocrveneli
Kezimo se jedni drugima
Oštrimo očnjake nalik na zveri
Pijani od te igre bez konca
Prestravljeni drekom ptica
I najavom zore
Prkosno stavljamo na žrtvenik
Kao nerotkinja jedinog sina
Plod naše krađe
Greh naših noći
Grozničavo se molimo bogu lopova
Da suncu iseče kesu
Opljačka riku od petlova
Otme prasak od zore
Jer noć je život i toplina
A preko nje čuči jama i smrt
Iscrpljeni bogohulstvom
Padamo ničice od umora
Spavamo trnovitim snom
U morama kujemo mahnite zavere
Kako da i sutradan
Između dve smrti
Ukrademo još jednu noć
