Једне књижевне вечери
Тресли су се наслови
Сунца,месеца и звезда
До невидљивих мора и Богиња
Слушао сам једну
Маркантну плавушу
Како говори поезију
Дрску,луду и безобразну
До бола најбољу
Блејао сам као јагње
Изгубивши димензију
Тражећи праву страну
Видео сам како ме гледа
Исто као што говори и пише
Нисам ни слутио да сам је нашао
Још пре него што сам је упознао !
Никола Гигић
