Принц поезије

Непреолу

Немој мслити да сам нејака,
да се плаши душа моја,
да нећу моћи да издржим тугу,
да ће ме сузе моје искапати.
Немој мислити да сам слаба
да ћу због патње ишчиљети
да ће ме бол издробити
и да ћу увенути.
Нећеш видјети моје усахле очи,
нећеш открити моје повијено тијело,
Ни чути нећеш јецаје моје.
У један дио мог срца туга никада крочити неће.
У онај други, срећи не дам ни да провири.
Ти не знаш у ком си од њих сакривен.
Неке туге буду нетакнуте.
Неке среће буду сакривене.
Радости мога бола,
рано среће моје
Дах си живота мојој самртној души.
Трен си умирања мога живота.
Најтежи си губитак свих мојих побједа.
Највећа побједа свих мојих пораза.
Лијеку и отрове моје душе.
Горчино и сласти мога срца.
Тамницо ока мога,
Непреболу.
Како да твој лик препустим сјећању.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: