Kada pesnik zaspi
Ne budite ga uzalud
On spava u zagrljaju reči
Pokriven pesmama
Ušuškan rimama
Slušajte po ko zna koji put poruku slobode, Pesmu staru, davno napisanu,
ovih dana podjednako aktualnu.
Reči, one su najvažnije
Srce peva i pesmom leči
Reči oslobađaju, podižu, spuštaju i truju
Oslušnite reči zaspalog pesnika, neka zabruji iznova:
„Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju.“
Najlepše pesme nisu one čarobnim glasom glumaca izrecitovane
Nisu ni one u ukoričanim knjigama zapisane
To su one u snu o smrti odsanjene
Glasom Meseca nad Nišom izgovorene
Glasom Sunca nad Srbijom ispevane
Trenutkom postojanja naslućene
Jer, ovo je nebo za one hrabre i ponosne
Gde reči i život vrede podjednako
I nije jako ako nije lako
Umreti a živeti
I rečima
Večnost za sebe kupiti
Pustite ga neka spava, ne budite ga
Mogu se hiljade ptica podići u letu
Mogu o slobodi zapevati opet neki drugi pesnici
Ali ne može ništa zaseniti misli zaspalog pesnika,
junaka roda svoga
Koji je u potrazi za slobodom stigao najviše,
visoko gore, do nebeskog svoda.
Принц поезије
