Не бој се Бане,
зора ће опет да сване,
Ласта ће опет да лети,
Свемир ће да Те се сети.
Не бој се Бане,
Зарашће све Твоје ране,
И Земљине ране исто,
У Васиони све је чисто.
Не брини Бранко,
То што нас одваја је танко,
Саздано од ваздуха и воде,
Од Живота, Љубави, Слободе…
Не брини Бранко,
Додирни рукама малко,
То што Ти говори,
У свима нама заувек гори.
На крају још само ово,
Не уби Тебе прејако слово,
Јер Ти си та наивна ласта,
Што никад у времену не заста!
