8Fanfare najavljuju dolazak
Koža mu je modra kao mramor
Dušu su mu zarobile rečne vile
Kažu da više nisam dete i da bih mogla
Da počešljam kosu
Da se manem devojačkih dronjaka
Lupanje srca zaglušuje otkucaje matalnog čudovišta
Istrčavam na razređeni smolasti vazduh
Mesec isplovljava večeras sa samo jednim jedrom
Čovek stoji, okrenut mi je leđima
Sa njegovog dugačkog kaputa otiču vekovi
Dodiruje mi rame, nesigurno kao dečak
U oku mu gasne sjaj najstarije Zvezde
Uverava me da će proći
U glasu mu se svađaju ševe i ćukovi
Briše mi suze svojim mastiljavim prstima
Vetar zapinje o naborano čelo
Odsjaj mramora na mesečini
Zaslepljuje me na trenutak
Kolizija mog uviđanja i njegovog nestanka
Pluta u teškom junskom vazduhu
Majka vlažnim palcem briše mastilo
Sa mojih jagodica
Ćutke me proklinje
Raspremajući netaknutu sofru
Mesec od srebra plovi bez ijednog jedra
