Verujte mi na reč,
uvek su se o meni lepše smejali
nego što su pričali.
Parazitski sam se uvlačio u pokoju komoru,
samo da bi me posle ispljunili
malog i slanog
iz zenica.
Verujte mi na reč,
ja nemam lica
i naličja.
Ukrašću vam misli usahle ispod maslina
i voleće vas jače
komponovane od hartije i mastila,
lepše ćete živeti
od mog pisanog svratišta,
nego svojih prohujalih glumišta.
Pijan od ideja
grobova
i aleja,
ne znam se oprostiti.
Oprostite vi meni
što stojim ovde,
a ponekad sam ipak tamo.
I ne bojte se mene,
ja sam satkan
od najlepših strahova,
crnih od sunaca
i crvenih od makova.
Ne idite bez mene!
Nećete znati
od hiljadu ulica
i nepoznatih lica
da pronađete sebe.
Ne ostavljate mene!
Nećete moći
da udahnete svetlost
bez mojih pluća
i postaće vam koža
garava i crna
od olova i pruća.
Povedite i mene!
Jer ja se množim
među hiljadu ptica,
i u grudima nosim
polje najplavljih ljubičica.
Veerujte mi na reč,
ja se volim u svim vašim pesmama.
Nađite me!
Dok vam kao kletva
ne skliznem sa usana.
Povedite me kao slugu,
da vam nosim ljubav
u prstina,
u noktima,
samo me ne ostavljate
u praznim srcima.
Reći ću vam tajnu:
mene najviše vole među vojnicima.
Prođi pored mene,
poljubiću te.
Zaboravi me,
ogrebaću te.
Zar me ne vidite?
Sa mnom molitve i himne kitite.
Meni u čast pravite pir,
mene slavite!
Vi niste ja,
ja moram da budem vi!
A ja
ja mir
ja siv
ponekada mali,
ali nikada kriv
stojim ovde,
a ponekad sam ipak tamo.
Verujte mi na reč,
uvek će se o meni lepšte smejati
nego što će me imati.
Принц поезије
