Miljković

Snaga je u tebi rasuta
Rasteš kao dan žanješ plodove kao mesečar
Po površinama hodaš
Malo-čujnim rečima
Nad-realni vladar

Prisećaš se peska tvoje rodne zemlje
Pre ere gde li je rodonosnost visina postojivala?
U pozadini tvojih stopa čuje se odjek iz daljina…
Klavirska svita!

Uzvisine krajolika pošumljeni predeli iznad mokrih trava
Kao rosa narasla u noćima pišeš sve što ti bitiše dan

Kolevka si stara duša na izmaku snaga
Ponovo se ponovo rađaš u otkucajima grana
Njišu ih nevidljive ruke
O koliko si puta uvideo Tantalove muke
Grehove volja!

Polagano grliš okruglu postojanicu
Vraćaš se izobilju svetova fioka
Njihova mesta nevidljiva su postelja
Anđeoskih vetrova (strofa)

Dažd otvara dveri belina od mermera posutih zlaćanim ornamentima

Mirisavi plodovi lotosa
Otvaraju se na tvome zalasku
Latice belih ruža…

Poput kašmira purpurno veličaš sazvežđenu tavanicu
Kojoj kraja nema

Marijana Jakobac