Из таме смо дошли на светло.
Из ничега је настало нешто.
Кошмар и хармонија.
Микро и макро.
Јуче и данас.
Јер нисмо и јесмо.
Нећемо и хоћемо.
Били смо и бићемо.
Праисторија и историја.
Разум и емоција.
Живели смо, живимо и живећемо.
Волели смо, волимо и волећемо.
Не желим да мрзим.
Да убијам и да ме убију.
Да нас нема.
Нисам тама, ништа, кошмар – јуче.
Ја сам светло, нешто, хармонија, макро – данас.
Нешто сам за тебе као и ти за мене.
Из таме смо се родили и би светлост.
Из ничега је створено све.
Кошмар се сложио у хармонију.
Ми микро јуче смо макро данас.
Не бројим новац, већ добра дела.
Скупљам осмехе, загрљаје,
пољупце и стисак руке.
Претварам снове у јаву.
Ја нисам Бог,
већ неко коме помаже воља и вера
и зато могу све што хоћу.
Љубав је врхунска комуникација.
Нема границу.
Потпуна је духовна
резонанција свега постојећег.
Наше богатство је љубав
и помаже нам да:
дишемо, живимо,
осећамо и разумемо, јер:
ЉУБАВ ЈЕ СВЕ ШТО НАМ ЈЕ ПОТРЕБНО
И све је тако једноставно. Браво, Зорице!
Divno…zaista, ljubav je sve što nam je potrebno…♡~♡…bravo Zorice!