Лазарева сестра

Њена су плућа весник страдања
Субота беше њено постање.
Њено име човека гања
Њен дах је само ново умирање.

Несрећа јесте њено име.
Беше и жена, па поста птица.
Даје плод болести, бића плаши томе
У смртни грех баца људска бића.

Многе се тајне на њеном небу крију
Глад и жеђ – сиромаштво и обиље.
Њене очи тражени мелем крију,
Њен се плод у туђој утроби свије.

Њен је шапат попут песме сирена
А путеви њени, звездани су прах.
Њеног детета у кући нема
Њен је живот бескућника страх.