Моје песме су руина
Као буђење снове,
вечито их дограђујем
и вечито их рушим
и у њима гинем.
Свака се креће
око једне мале несреће.
Моје песме су рутина,
али стихове,
записујем
као ожиљке на души,
од којих ћу дуже да живим
а сваким новим још једном умрем.
Сваки се врти
око једне мале смрти.
Јер је опште познато,
ко ради себи о глави
завршиће на уклетом
месту, у мећави.
