значи карике
кажеш.
понављаш да ти се не свиђа
мој предлог.
најпре Суматра
на коју сам мислио
да побегнемо
оставимо све за собом
почевши од себе
запрљане ауре
кошуљице, папирића,
стидних длачица
или шта већ.
превише ствари
нас је опколило
превише људи
који су нам и овако
превише нашкодили
нанели ударце модрице
и бразготине
углавном све превише.
суматризам као бег.
бекство у велико О.
негде где нас
нико неће препознати.
завирити у длан
или било коју пукотину
као што иначе воле
да њушкају
миришу све флеке
које попут песка у пешчанику
ужурбано цуре за нама.
вероватно због тога
изговарам КОРА.
у реду је
одговараш.
свиђа ти се та реч.
песник и песма.
међутим она
и овако отпада.
обоје се потајно
бојимо да само
то не остане.
груба одбрамбена
готово гумена.
уједима или отровом засићена
прскана било чиме
што би заштитило
срж, плод
за којим јуримо
а који се и иначе
налази у нама.
али га ми некако
све више не видимо.
можда се баш због тога
око трна
тако добро слажемо.
знамо шта нас штити
а тако често
заборављамо
шта нас спаја.
значи карике
кажеш.
