Кап летње ноћи

Гласни смех надвикује поноћну тишину.
Странци у летњој ноћи.

Срца се топе на дну чаша,
Прича се прича, туђа, а наша.

У чаши и причи,
Боемска душа једна на другу личи.

Свака је сетна,
Ретко која сретна.

Људи се упознају,
Душе се препознају.
Један странац рече.

Од незваног госта,
Два стиха оста.

Све остало,
до јутра,
заборав поста.