Камени цвет из посуде,
калупе ћути ми трептајем,
кључа ли оком ми окован,
лик из лакоме ризнице?
Станите воде зелене,
миром мора ме роните,
с буком од јада ја понирем,
вежући погледе понете.
Вирове валова попијем,
водом се зеленом огрнем,
плодове крошњама поберем,
сатирем уснама громове.
Делови посуде отпашће,
постаће пљусак од промаје,
грлом невиним озарен,
каменим цветом ја постајем.
