Zazorila magla u inje mladih trava
Bledožuta svetla noći ćute
Nečiju senku sakrila grana
Ispijen Mesec na nebu obešen
To jutro kapu zveri skida
U nesvanuće razrešen
Kalem drvo mrtvu stražu čuva
U cara Trojana kozje uši – kažu
Raste slovo k’o zemlja da gruva
Hladna jeza Pesnik suncu stremi
Stopa mu svetla trava ozeleni
Mlado momče poeziju kalemi.
