Кад не будем знала носити твој бол

Кад не будем знала носити твој бол

Када не будем знала носити твој бол
И којим ћеш мачем направити крст
Улицом бола или узбрдицом кренут
Јорданом ил’ Адом, показаће прст.

Кад не будем знала носити твој бол
Руке моје као да су још на твоме лицу
Гласом мртвих феникса, опет ћу те звати
Урликом ко мачем, искидаћу жицу.

Кад не будем знала носити твој бол
Ко вучица, псима преотећу кост
Нек’ застану мисли другарице зоре
Нек’ ме заборави ко последњи пост

Кад не будем знала носити твој бол
Нестаћу тишином, гдје боравиш ти
Искиданом срцу, позлатићу конце
Нестаћу тишином, гдје су тужни сви.

Кад ме будем знала носити твој бол…

Жаклина Багаш