Овде почиње, игра,
Сви седе на столицама, својим,
Пресабирају мисли своје,
Али, заузето је место моје.
Прљава коцка, на похабаном столу,
И пар лица пружа, шаке своје,
У рукама прљави папири, лажна имена говоре они,
Ту није име моје.
Увек,
Када сијалица,заврши свој живот,,
Сјајне нити, покидају они,
Увек се деси
да неко, изгуби душу своју.
И када крену, кућама својим,
По џепу траже кључеве,
На радију, иста она песма,
Која их је однела, са зеленог стола
