FENIKS

Probudi se, usnula ptico,
zaspala između dva neba.
Iskljucaj kamen
da se kavkaska stena odroni!
Pesnik će vatru ponovo zapaliti
i celom svetu istinu o slobodi
obelodaniti.
Neka mu okamenjena reč
sakrivena ispod krila tvog
bude hrana,
a u grlu zaglavljena kost –
iščupano pero
iz kojeg će poteći krv,
kao mastilo,
za svedočanstvo
budućim pokolenjima.
Vikni kroz njega raspevanoj gomili
da nikada ništa nije pevalo
kao pritajena smrt!
Kao zauzdana bol!
Huda reka ruši sve brane
i plavi njive plodne
usmrđenom ribom!
Jeca kamen pod bremenom!
Pesnik je večan kao Bog
i u ime Njegovo govori
istinu o prolaznosti…
Hor ptica zlosutnica
svet će svojom istinom
obmanjivati.
Ali…
može li laž vekove nadvladati?
Ona gleda na sat
jer njeno vreme ovozemaljskim
se broji,
a ti, Pesniče,
koji u samoj večnosti stojiš,
kao obelisk svetliš.
I čas si vatra, čas voda, čas zemlja.
Istina opipljiva pod prstima ovim!
Probudi se, usnula ptico!
Zapevaj nam pesmu o slobodi!