Добро вам вече песници – имењаци
( за Бранка Радичевића, Ћопића и Миљковића)
Добро вече песници који живите на звездама
и дубоко у нама.
Јавите се, иза наде, иза зиме
– заветно је, заштитничко – ваше име.
Требају нам ваше речи –далеке
и кад тугу носе, сетне, меке
и кад у ватри горе
будећи птицу пуну зоре.
Дођите са речима које сијају,
свему што додирну живот дају
и одбраните од свих који би свет да добију
а души науде.
Чекамо те – над Дунавом наднесени лабуде
и тебе, ранополетели орлу.
Уз тебе смо,који се ватром храниш, соколу,
ал нећеш да повредиш ласту, невину.
Лепше је кад наши дани уз вас – одјекују,
у башти сљезове боје, кад трешње-невесте, цветају
и рибари се у сну осмехују.
Будимо вас – да би се храбро са зидом мржње суочили,
роботе постидели,
а ви, наш мелем и наша буна били
и за нова клијања – земљу подмладили.
Мирослава Цветковић
Divna pesma u kojoj prepoznaje o sva tri Branka!!!
Nežno, misaono, refleksivno, u duhu pesničkog trojca Branko.
Uz ovu pesmu hodamo hodnicima vremena i susrećemo čuvene imenjake, sećamo se njihove posebnosti i zasluga. Jednom rečju – divno!
Divna poezija