Човек је као рањена птица,
У жељи да досегне слободу,
Често га спутава ситница,
у кавезу сам иако се не нада таквом исходу.
Човек је јако мали,
увек жели да се нађе у туђем животу,
иако јесте здрав увек му нешто фали,
његов живот не налази смисао и лепоту.
Човек је као хладна зимска ноћ,
у нади да ће наћи сврху,
интересују га само новац и моћ,
а тако се неће наћи као победник на врху.
Човек је као јутро које још не свиће,
можда буде бољи када схвати да је време.
Једног дана паметан биће,
ако поглед ка добром окрене.
divna pesma, tim pre zbog opisa coveka