Будан сам

морски ракови су по стенама и обали
кроз сивило корачају
месечина ме засипа
будан сам
сваки бели облак је облик твојег осмеха
у сутону
буде ме звуци залуталих кочија
светао је мрак
не видим
стојиш ми пред очима
будан сам
крвав злочин је у ноћима
мирише морски ваздух изнад града
све је чисто
а у нама?
пуна су одсјаја лепршава створења
све је мирно
све је тихо
тебе сетим се кроз удахе дима
порок је помрачење
ти си врлина
будан сам
морска пена удара по мојим
трулим њедрима
ти ми кружиш по венама
све је мирно
све је тихо
само је немирно
у мени осећање сиво
појави се да могу заспати
не могу очи склопити
бојим се да ћу се изломити
више него што већ сам
шкоља спава
лето се смеје
немо гледам
нисам прави мушкарац
јер дозволих да ми једна љубљена
буде јача од поноса
а жене не воле слабиће
воле јуначке приче
комедијаше, хумористе
што једни на друге личе
а не меланхолисте
и дубоке приче
а тек не воле песнике
путујем, па где стигнем
све је мирно
све је тихо
буре на шкољама сипе
изговарам ти име
зов планине гуши ме у тмине
будан сам