Brodolomi

Podigni glavu druže stari
šaraj okom po nebu
Tu ćeš izgubiti ono
što više nikad nećeš moći da nadješ
Suze ti na oči neće
U njima lutaš i ploviš svetom
Sebi ne dolaziš
Svet je sad brodolom druže
Zar ti beskrajna dubina i pustoš treba
Da za lepotom zažališ
Radije idi putem prašnjavim
Hladom kojeg nigde nema
Neka te sunce peče, znoj neka viori
A onda će ti maslačak mili zaličiti na drvo
Taman za tvoju pognutu glavu
I viši nećeš verovati ni u šta na svetu
Jer nisi smogao ni najmanje ljudske boli