Набрао си белутке Нишаве,
пробудио уснулу тишину воде.
Препознао си таласе, био си у њима,
када се немушти кругови роде.
Белуци на дно полако тону,
протицање пробају да схвате.
Желео си погледом нам рећи:
„Истину знају који се не врате!“
Остаде Нишава нема, без речи,
да тражи неко речитије ушће.
Твој горки осмех, слио се у шапат:
„Чујте говор лишћа, кад задрхти пруће!“
И шта са тим недосањаним сном,
што бледи у огледалу плавом?
Ако песник песму недостижно сања,
тај сан плаћа сопственом главом!
Браво, Кенане! Песник живећи Истину превазилази границе наметнуте стварности.
Divno
Bravo, divne reči. Divan umetnik !
Divna pesma.
Bravo!
Bravo
Istinu znaju koji se ne vrate…bravo
Bravo, divno!
Divna pesma,cestitke autoru!
Bravo bravo
Bravo Kenane!
Bravo!
Divno, svaka čast!
Svaka čast!
Bravo
Bravo Keno, prelepa pesma
Prelepo, veliki pozdrav