Sve šta nije sažeo
opevao je u smrti
u svojoj glavi, naručju
rađanja svojih pesama.
Bila mu je potrebna svetlost
i voda pripitomljena,
u crnim šumama srca
gde vreme kuca, kuca…
I kada mu je na kraju
ostao samo tren,
pred buđenjem večnim
… ostao je sam.
Kuda ćeš? Gde ćeš?
Svuda te noć traži!
Psi te recituju i gluve poljane:
Zagreb i ljudi uhvaćeni su u laži!
