,,Босански крик“
Скућиле се фебруарске кише
У твојим подочњацима
А смирај дана су нашли
Сјеверци Чемернице
У твојим зјеницама
Четинарске шуме
Пребјегоше ти у трепавице
Гдје лутају дугокосе дјевојке
Твоје претходне љубави
Мрклину ноћи си скрио
У шаке
Што нервозно дрхтуре
И окрећу упаљач
Не би ли нашле смисао
У љепоти пролазног
У твојој риђој коси
Шетају чопори лисица
А на доњој усни
Си сигурно скрио
Ђавољу мисао
Закопану у свјеже блато
Твог антисебе
Тако опогањен
Окрутан
Окренут себи
Инверзум ти је испао
Из бушног джепа
У ком си донедавно чувао
Пар кликера, свеску стихова
и дјечачке снове
И овог суморног фебруара
Сунце је заноћило у твoм срцу
А ти си
По обичају
Затурио кључеве
Само да знаш
Руке ми дрхте
И врте упаљач
Јер си изгубио
И моје сунце.
