безусловна љубав
воли без услова
предмет своје љубави
таквог какав јесте
трансформишући га,
чини се нехотице,
некако из сенке.
безусловна љубав топи као сунце
све што јој се, својевољно, приближи
пламеном својим оплемењује.
тек при сусрету са безусловном љубављу
спокој испуни предмет њен,
тада се ништа више не жели
тада све престаје да буде
тада је коначно крај
а онда се неприметно,
да не би предмету љубави њене
постало досадно
и да га не би угушила,
једноставно повуче на прстима
онако тихо како је и дошла
та љубав безусловна љубав
што рече једном један песник
да је највећа…
