Sve prolazi kroz moje bele sazidane nepravilne crvene
Pobelele od stanja nekontrole nad srcem da poboljšam vid
a vida nema u mom vidokrugu
Ono što žvaće moje dane je samo nemilosrdnost grešaka
nepreboljenih
neprebrojivih
A stojim pravo sigurna u dobrotu laži i bespomoćnost da postanu zle
***
Ono i ja
U ljubavi ostajemo do poslednjeg kruga krvotoka
Bezuslovno smo jedno telo
Spajani smo identičnom mrljom ždrela
gde gorušica vlada,
i pravi otoke
i modrice predivne crvene boje
I crveno
jer samo crveno me može podsetiti da ne postojim u realnosti bića prošlog
Trenutak radosti
odlučila sam da zaboravim
I kao što ne postojim ja
Ne postoji ni Ono
Ali postoji svest
koja se uzdiže iznad univerzuma
gde se konstantno širi i zauzima beskonačno
A ipak smela da stane u jedno malo nezrelo srce svom svojom svojstvenošću
