Похлепом вођени
на путу до славе,
жудњом изгарали,
газили идеале.
Слепи крај убогих
глуви за вапаје,
марили ми нисмо
цена колика је.
Грабили смо напред
крупним корацима,
тежећи богатству
илузорног света.
А на крају пута
на корак до циља,
камен спотицања,
пад је неизбежан…
У суштини смо се
саплели о хтења,
тражећ’ немогуће,
не нудећи ишта,
и све стазе нашег искупљења
обилазили
чак до чистилишта.
