Neko je prosuo mleko
rukom
kao spojenu senku nas
na našem skrivenom putu
iz tajnih,
dubokih bunara naše osobenosti
sakrivenih u noći koje zaključavamo
i od sebe
i od mesečine
ta ista ruka pisala je
po belom papiru
oslobodjene reči
vlažne od dubine
nepresušnog pitkog bunara tajni
i napisala belim mastilom
belu pesmu
po pergamentu
da se suši.
(Poezija reči
Koju retki znaju
da pišu mastilom belim)
Принц поезије
