Melodija sreće

Šta je sreća,
Shvatićemo tek kada,
Bude otplovila naša reka života,
Dok steknemo iskustava i shvatimo,
Da nije sve idealno, lagodno,
A po najmanje divota.
Šta je to ljubav,
Shvatićemo tek kada nam srce jako zaigra,
I kada ritam te sreće nikada ne prestane,
Kada volimo nekoga svakim danom,
Kada u njemu ne spoznamo njegov ideal,
Već najpre mane,
I zavolimo ih,
A on nam ulepša sve naizgled tmurne i loše dane..
I budemo ono što smo oduvek hteli, a samo nismo umeli.
I šta zapravo znači živeti punim plućima
Slagala bih vas kada bih rekla da znam u potpunosti.
Ali, tek kada naš voz iz godine u godinu prođe više kilometara,
Shvatićemo da smo više brinuli, a manje se smejali, često bespotrebno;
Da smo više propustili zalazaka Sunca, cvrkute ptica,
Uživanja u ispijanju kafa i druženju sa našim najbližima,
Žuboru reka, prirodi, ljudima koje volimo;
Da smo manje osvešćivali momente sreće,
Čak i kada smo je imali na dohvat ruke
Da smo i u ljubavi, uživali manje,
Misleći bojažljivo i vraćajući stare dane.
I zapravo, život je sve ono što odaberemo,
A ne ono za šta mislimo da nam je predodređeno.
Svi možemo odabrati ljubav,
Jer njome se ulepšava svet,
Od nje se ozdravi,
Jer delotvornija je od bilo kog leka,
Tako je bilo i biće, od pamtiveka.
Ljubav, a ne briga.
Sreća, a ne tuga.
I rodiće se duga,
U svima nama.