Nevina sam!
U raselini tišine,
između proverene i neproverene istine,
između stihova palih na dno suza,
između bosioka i crvenih jabuka,
bez putovanja…
pala sam između pisama.
Brutalna sam!
Tražim odgovore na rasparanom nebu
i srce presečeno unakrst
i zagrljaj koji će me stvoriti
u odsustvu moje ličnosti,
licem okrenuta prema zidu.
Srce prepelice
smiluj mi se!
Zgarište sam!
Vrelih kapaka na kiši…
Od tigrovske strasti.
U gugutanju – u purpurnom raju
U žmarcima – oko kičmenog repa
Da ni od koga gde,
Da ni od koga šta…
Zbogom, grehu, u priviđenju!
Stižu zime i smetovi.