Сопство босо, храпавих шака
приносим зори што мукло свиће:
сито чедо сунчевих зрака
рађа се, ево. Божанско биће!
Божанско биће ће мач хероја
украсти времену највеће светости;
пожеће златом кићена поља
и пожето свезати у снопље светлости.
Човекови потомци пренеће снопље
посредством људскости, у ратном јеку,
бранећи знањем и бојним копљем
мудрост што улази у сваку реку.
Мудрост ће ватром укротити воду
да кориту постане к’о перо лака.
Ватра ће сажести људску слободу
у босо сопство, храпавих шака.
