Ништа сам и све
И ватра и птица и уснуло дрво.
Чујем одзвања крик
Та реч што ме сазда и сломи.
Да ли вечан сам као стих?
Нада мном речи горе.
Удишем кроз земне поре
Слова давне песме
Старије од свих песника.
Да ли спавају сви зли?
У тебе сам се склонио
Невина песмо, тужна птицо.
Храм од речи створио
Да огњиште речи разгори, свезналицо.
Јесмо ли живели, песмо?
Ватра ми каже: Јесмо!