Јесење расположење,
увело име на уснама,
кестење у ватри се одмара
док тече
стилизација утробе
Ако се некад будемо срели
плашим се да тада нећу умети да те препознам,
јер заборављам полако твоје покрете,
твој ход,
твој пијани смех…
Мука ми је од живота, од себе.
Схватам да сам и даље заљубљен
у успомену, бившу тебе,
тебе у мом срцу, клона, зомбија
што гуши крвоток…
Немоћно сам прокаскао мимо нас
кроз маглу својих одметнутих мисли,
где нисам умео да нађем пут,
ни овај пут.
Абрамелин маг сам постао
изгубљен у сопственој књизи
где су се накалемили злодуси на свако словце
и стихови су само њихове сене.
