Pročitah negde:
,, San hrani razum. “
Ali ne bih o tome.
Blistavi um ima amneziju.
Ono što je sigurno,
Nesanica hrani iluziju.
Dane nekako i preživiš,
Noći ti donose njeno breme.
Noć je njeno vreme za nevreme.
Provejava sumnja,
Na telu jeze osećaš stud.
Šapatom misli nemir se budi,
Aveta njenih počinje blud.
Kida od tebe deo po deo,
Na živo sahrani u tebi sve.
Na krstu bola raspeća svog,
Shvatiš joj tajnu. Nije na nebu,
U tebi čovek je jedini Bog.
