U uskom prolazu
napaćene duše tavore
Čekaju bele rade i lovore
Sreću prolaznike
što glase donose
Čuje se šum zlatnog zraka tihano putuje
razlistava gore
uzburkava more
Oko moga vrata niže đerdane procvata
Žena privida fatamorgana mironošica
Ne mogu da znam
Na ispucale usne pada rosica
Naišla
pružila ruku
i počela da leči
davne krvave rane
Uselila se stihom
u moje dane
Prodire sa svih strana
u moje receptore
Osećam miris baobaba i ukus divljih jagoda
Meteorolozi ponovo lažu: biće nepogoda
Iz njenih oblaka pijem osunčane kiše
Opijen sve više
I više
I više
I više