Neka je to samo
ovlaš za tvoju dušu
kao prosute kapi
rakije ili vina
kao pogledi
koji se mimoiđu
bezbojni u mraku
Šetam kao nekad
a nema ni kuća
ni bašti ni ulica
Samo odjek koraka
grčenje kolena
stopala u prašini
Za sina, koji
me više
neće zvati
za ruke bez dodira
sakupljam
krhotine dana
Gledam ti crteže
šaram po njima
tvoju muziku
i guram kolica
kao da krećemo
sa kačketom i
jastucima
Pružam ti
šoljicu kafe
da srkneš
sa biserom
u oku
da kažeš
glasno mmm