Вјера

Вјера у јутро постаје лудило из сунчаног круга испалих сунцокрета
Захваћен бујицом исконског бунта, мета сам
Носим своје ја у издају свога бића
Ћутим на отвореној вези свога срца
Вичем тамо гдје је толико пусто да одбјегле ствари не остављају чак ни траг своје сјенке
Замишљену ријеку живота враћам у посјед сунца
Мој идеализам је још увијек силазак Сизифа по свој камен
Пар корака од Прометеја који размишља како да украде ватру боговима
На крхотинама ријечи градим случајне сусрете за пресретање просикталих прољећа
Ширим руке у бескрају свог нестајања
Док у мрежу мог загрљаја хватају се звијери, птице, људи, жене
Дјеца што у колевкама својих осмијеха љуљају невиност свијета
Сунчани престоли незамјењивих бајки и мјесечеве сонате добро наштимованих клавира
Добродошли у поноћно ћутање без интерпункције
Живот у мени и живот око мене
Живот прије мене и живот послије мене
Живот без мене
Живот у сусрет свему и упркос свему
Вјера у јутро за све нас, наивце и сањаре
Увезане у бодљикаву жицу
Изведене на оловну кишу подсмијеха, прекора, пријетњи
На мети баш онда кад нијесмо криви
Без ловостаја
Онда кад смо дирљиво упорни и раздрагано њежни
Упркос свему вјера у јутро
Упркос свему вјера у живот.