porodično stablo
ostala sam bez svog najdubljeg korenja
istrulilo je preko noći
osećam se lakšom i to ranjava težinu
čija god ruka drži konac mog balona
drži ga jednim prstom manje
lepljiva je i manje predana zadatku
vetar je sada jači
i teturam se dok hodam
gubila sam
i gubiću
i svaki gubitak biće manje pomirljiv
sve dok ne zamahnem sekirom
u sopstveno stablo
i sve nas satrem u zaborav
дивнаа </3