Miris veštačkog cveća

Zapahnu me miris
Veštačkog cveća.
Niz te staze
Oivičene tamnim
Negde i belim mermerom
Granitom
Na tablama ispisane reči
Tek poneke preživele ljubavi
Hodao sam, sramežljivo,
Posmatrajući epitafe,
Godine i vekove.
Zapahnu me miris
Sveže izgorelih sveća
Ugašenog voska
Tragova da postoji život
Ispod mermera
Posle kraja,
Na početku večnosti.
Zapahnu me miris
Tih godina
Suza
Sećanja
Plača
Tiho izgovorenih molitvi
Onih neizgovorenih
Samo promišljenih.
Kao da se setim
Kao da se setiš
Koliko život brzo vene
Kada te zapahne miris
Usahlog veštačkog cveća.