Чување

Чувам те од свега.
Не дам да сенка заклони твоје лице.
Ветру се намрштим кад разбаруши твоју косу.
Гране крошњи дрвећа намештам тако,
Да не би успоравале твоје кораке,
Које кришом ослушкујем.
Стазе унапред чистим
И посипам најлепшим лишћем
За твоје нове јесени.
Волиш их попут поезије.
Ја упорно негодујем,
Јер ме подсећају на пролазност,
А тебе на шареноликост моје косе.
Правим ти крила бела и снажна,
јача од Дедаловог изума,
док те чувам од Икарове судбине
Чувам те и од сваке лоше помисли –
И твоје и туђе.
Молим се да се најлепше ствари десе управо теби,
Да Бог упорно бди над твојом судбином,
Не инсистирајући да нам се путеви укрсте.
Нека те време заборави, нека те не дотакне,
Постани попут вечности
И не заборави да корачаш по земљи
Не брини, стазе су безбедне,
Трње са твога пута
Је већ одавно у мојим стопама.
(Не обазири се на црвене трагове)
Осети зраке сунца,
Којем сам недавно шапнула да те нежно милује,
(Баш као што бих и ја да могу)
А кад ти досаде стазе,
Заплови свим водама,
којим пожелиш пловити
Без обзира на таласе и плиму
Храбро тражи своју луку
У неком новом мору,
Гледајући ка хоризонту
И поред мога читавог труда не страхуј!
И даље мислим на тебе,
Али држим реч и
Чувам те од себе.