Погледа два као два блеска
што сијају у (све)миру тог ока,
укроћена од лета крилатице златне док хвата
своја крила, која су сказаљке мог сата.
Кад кажем снег чујем вихоре
од твојих корака што падају по лицу
лагано и одсечно као кад пахуље веју у твом гласу.
Све то што опчињава ми ум
постоји у свету, у сјају.
Ватра је свет и
ватра је ништа,
она је бескрај огњишта.
