Uzmi me za ruku , vodi me odavde ,
vodi me daleko , hoću da sam s tobom ,
gde me niko ne zna da budemo sami ,
želim da sam tvoja , ne razmišljaj mnogo .
Drži me za ruku i ne puštaj me samu ,
ovde me sve plaši – vetrovi i kiše ,
sa tobom bi sunce rasteralo tamu ,
bez tebe ne mogu ni minuta više .
Hajdemo negde gde bi bili srećni ,
gde nemamo nikog , samo jedno drugo ,
tamo gde su proleća i aprili večni
i kao u bajci da me voliš dugo .
Daj mi svoje srce , budi samo sa mnom ,
pokaži mi svetove čarobne , daleke …
Moje je srce tvoje već odavno ,
ja bih svuda s tobom ,
kroz šume i reke .
Odvedi me tamo , s one strane duge ,
tamo gde se samo o ljubavi peva ,
i biću uz tebe ne poželi druge ,
jer ja tebe želim i o tebi snevam .
Danilović Stokuća Marija
