Oni koji hodaju samo po svetlu
naci ce svetlost
ali nece naci stazu.
Ici samo osvetljenim putem
isto je kao
slusati samo ono sto ti govore
(a ne i ono neizgovoreno)
i cuti reci,
ali ne i znacenja.
I nauciti
samo ono sto su te ucili,
sticati znanje,
ne i mudrost.
Hrabrima (onima
koji se usude da svetlo budu
tamo gde svetla nikad nije bilo)
u grlu zivi
bunar pun zvezda,
Mudrima,
rec nije rec
ako nije vise od prisustva,
na krhkim rebrima
metafora
stoji citav mrak svemira.
Besmrtnima,
vise od smrti
je smrt reci.
Vise od mudrosti
je biti pesnik
cije reci greju
promrzle ptice maste
zarobljene u oknima smisla.
Vise od ziveti
je mastati
i pevati,
pesme imaju svoj glas
koji ne utihne
cak i ako ga niko ne cuje.
I ako
je od smrti vise
smrt reci
neka nas vetar sasvim obavije
i kad nas vise ne bude
nase reci
kamenju, zmijama i travi
sapuce i recituje.
Принц поезије
