Nevernica

Budite slobodni
Da zveckate oružjem
Dok vam deca
Na nekim srećnijim grudama
Uče kako da postanu
Uzorni građani sveta.
Grickajte spokojno kockice leda
Iz kristalnih čaša za viski,
Čin-čin nek’ bude za profit
Koji narasta na povijenim leđima
Strahom poniženih radnika.
Plivajte i skijajte tamo gde vas
Neće poznati oni
Što na kredit deci
Pokazuju more i
Smeju se njihovoj sreći
Kad uvide da je slano, zaista.
Stiskajte kolena siroticama
Koje su radije skupe igračke
Nego gladne intelektualke
Što veruju da će dobrota spasiti svet.
Biranim rečima kosovskog ciklusa
Zovite verne da brane svetinje,
Avlije,
Nejač iste krvi,
Zadnjica udobno zavaljenih
U fotelje nasleđene iz
Prethodnih ratova.
Samo me ne terajte da mrzim,
Taj otrov da pijem neću.
Dok su se moji roditelji lečili
Od ujeda iste te zmije,
Vi ste poklonili sve što su njihovi roditelji
U krvi stekli.
Ne terajte me da koračam ponosno,
U ime Lazarevo i Dušanovo,
Mogu da dignem glavu
Samo u svoje sopstveno.
Obiliće ne poznajem,
Popovima sa puškom ne celivam skute,
Ali sa Elijem ispijam kafu
Dok mi priča o unucima.
I ne čudite se kada me vidite da,
Na sredini ulice
Kojom gonite i tenkove,
Sedim sa nevernikom
I gledamo u istog Boga.