Ти никада нећеш знати,
шта се у мени збива
ни који сан снивам,
док стојим усправно на тлу.
Нећеш знати колико жива рана боли
када дубоко у њу утрљам соли
и када се одрекнем свега
само да бих спознала парче свога неба.
Ти никада нећеш знати,
колико је ваздух био тежак
оне ноћи,
када си на мене извршио атак.
Нећеш знати да сам модра ја,
бежала од свега дуготрајног.
Трчећи тромо, боса, у сусрет злу,
не знајући шта ме тамо чека.
