Имам 22 године.
Живот иза себе,
и тако исто пред собом.
Имам 22 године.
Руке испружене
ко у новопеченог слепца.
Трагам за тобом.
Имам 22 године.
Косе дуже него моја мајка
и прсте тање него мој отац.
Имам капацитет плућа
да одавде до Вардара,
облаке растерам небом,
али губим ваздух
када седим са тобом.
Имам руке преко којих
већ прешло је 7301 тона терета.
Шаке у које стају сва мора
и још неки океан.
Могу да чувам то воде
као мало на длану.
Крај тебе моје се руке тресу,
не могу да стану.
Имам 22 године.
Главу пуну стихова
и цитата. Главу пуну
плишаних играчака, крви и рата.
Имам речи да поцрвеним
и човека и пужа,
али када теби нешто требам рећи
прича је нешто тежа и умного дужа.
Имам ухо које
слуша и ветар и пуцање лобање.
Ухо којем није страно
ни певање ни вриштање.
Имам ухо које би
само тебе да слуша,
јер ухо слуша тебе, а чује,
говори душа.
Имам усне преко који
преваљујем љубавне песме
псовке и клетве. Усне које
свађају, које мире и
које на твоме
челу желе да се смире.
Имам оваквог себе,
не Бог зна каквог.
Имам оваквог себе
и овакав Ђаволу бих се продао
за једну ноћ,
за једно јутро,
за један дан тебе.
