Apsolutno Drugačiji

Nisam rodjen kao drugi,
kidalo me to,
koliko puta sam i pored hrane
i vode, gladan i žedan bio!
Molio Boga, tražio krivca,
pa od sebe
pored svih zveri,
narpavi trulog emotivca.
Bežao u samoću,
u četri zida, bespomoćan
i sam u gomill ljudi,
svi su bili moje krvi a niko
ni kap da ponudi.
I tako sam koračjući,
samo slušao kritike,
kletve, krivili me
što nemam njihove gene..
Ja tražim sreću u zvezdama,
sunčevom zraku,
dečijem osmehu,
a vi.. iskreno..u čemu sreću
tražite, mene bi samo
približilo paklu.
Ne brine me šta će biti sutra,
ja živim sada ovog trenutka,
sutra nek’ bude šta bude.
Ne plašim se ni samoće,
ni toga što će vam možda
jednog dana u mojoj ličnoj karti
adresa svima biti nepoznata…
Ništa me ne brine,
što vas kida i muči,
jer verujem da će
Bog sve baš onako
kako treba da odluči.
I krst svoj ma
koliko bio težak nosiću sam…
Na mom licu
više nikad nećete
otkriti razlog ni moje tuge, ni radosti,
jer znam da bi ma šta god rekao,
suza bi zbog vaših reči potekla.
Možda jeste čudno
što i mojim i vašim venama
teče ista krv,
možda je čudno što
nosim vaše prezime.
Al šta vam ja mogu,
što vas to boli,
što vam ja mogu
što sam apsolutno
drugačiji od svih,
ja sam se te činjenice
ne bojim, ne stidim!
Možete i dalje misliti
da sam i pored pameti lud,
da sam i pored očiju slep,
za mene je sve sem
iskrenosti i božanske ljubavi greh!