Lastavica

Padala je kiša tog prokletog dana,
dok lomio si srce na sitne komade.
Sve ono što je jednom rukom odnešeno,
ni vetrom hladnim ne vraća se.

Odletela je tuga ko lastavica,
kad vrele suze postale su led.
Za takvu ljubav odavno je kasno
i pravi putnik promaši svoj let.

Daleko su pisma od očiju tvojih,
sakrio ih pepeo takav bio nam je kraj.
Brodovi žive da otplove milje,
a luke da ih vrate u svoj zagrljaj.

Martina Milosavljević